О нама

Ко је био
Атанасије Стојковић

 Вести

Стипендије и
конкурси

 Акредитовани програми

Награде

Издавачка делатност

Архива

Галерија

Линкови

Контакт



Пекићев Орвел
Мајa Цвијетић

Фонд је у јесен 2007. године, у сарадњи са издавачком кућом ПЛАТО, публиковао књигу Пекићев Орвел, ауторке Маје Цвијетић.

Библиотека Орфеј, у оквиру које се појавила ова књига, трага за оним што је остало од модернизма и што долази после њега у литератури и мишљењу и посвећена је испитивању симбола и метафора једног доба. Испитивањем сличности и разлика у делима Џорџа Орвела и Борислава Пекића, ауторка књиге покушава да пронађе одговоре  на изазове информатике и генетике, технологије и друштвене контроле нашег времена.
 
Проучавањем интертекстуалних веза и односа и детљним поређењем текстова који припадају традицији антиутопијске књижевности ауторка трага за упориштима истинске човечности и при томе настоји да укаже на опасности које собом носе усрећитељске идеологије, и свака замисао о планираној хармонији и замишљеној утопији која подразумева да се ради остварења тзв. узвишених циљева жртвује суштина људскости.

Човекова тежња за остварењем раја на земљи је данас израженија више него икад, пошто је свет у коме живимо све више налик на антиутопијски кошмар. Нихилизам, контрадикција и вртоглавица деструкције савременог света неизбежно воде антиутопији која комбиновањем нестварних догађаја и стања са прозаичном свакидашњицом изражава страх, самоћу, угроженоост, кривицу и немогућност остваривања међусобног контакта у једном онечовеченом свету.

Настојећи да се човекова судбина сагледа кроз парадокс и хумор и деканонанизовање устаљених мисаоних и наративних шаблона доприносе стварању аутентичног књижњвног простора у коме су текстови функционално измењени и изнова дочитани у новом наративно-семантичком окружењу, што овој књизи оставља могућност да буде тумачена на више начина.

Издаваштво се у Србији данас налази између тржишта и културе, а Фонд Атанасије Стојковић је избором ове књиге настојао да покаже да књижевност може да задржи уметнички смисао и онда када служи као својеврсно огледало у коме се огледају тенденције развоја савременог света уколико успостави естетски контакт са уходаним симболима у ткиву времена. Применом овог поступка књижевност се претвара у имагинарни музеј, у вавилонску кулу цитата, у игру са већ познатим елементима који у савременом рецепцијском кључу стичу пуну стваралачку делотворност.



Да ли је андроидска цивилизација логичан наставак милитантног друштва које је научни прогрес искористило за попуну контролу целокупног живота или је, пак, повратак
духовним коренима могуће, само су нека од питања пред која нас ова књига ставља у настојању да у новом кључу промислимо
наизглед неприкосновене вредности.